ИСКУСТВА ИЗ БАЊА ЛУКЕ

ИСКУСТВА ИЗ БАЊА ЛУКЕ

Тог прохладног и сивог јутра 31. октобра кренули смо на пут за Бања Луку преко коридора. Поред лепе природе, пространих ливада, брда, шума, њива, сеоских кућа, цео терен ипак одаје утисак ненасељености и осећаја као да се рат јуче завршио. Површина коју заузима Посавина је огромна, али пут у трајању од неких осам сати, прошао је релативно брзо и није нас уморио. Лоше време и киша зауставили су се таман пред Бања Луку, у коју смо ушли обасјани сунцем.

На аутобуској станици сачекао нас је проф. др Керовић. Човек доброћудан, патриотски оријентисан и добар домаћин. Спровео нас је до смештаја и увече одвео на вечеру у ресторан Врбас.

Бања Лука је мали, миран, леп град у равници. Људи су опуштени и смирени. Највећи утисак на нас оставио је универзитетски комплекс заједно са зградом Филозофског факултета. Бивша касарна преуређена је у дом високог образовања, не губећи од уредности и чистоте војног објекта, али сасвим демилитаризована. Зграда Филозофског факултета украшена је репродукцијама слика великих сликара по зидовима. Сала у којој је одржано предавање дужа је него што је широка и тако одаје утисак да је присутних слушаоца увек више
него што заиста јесте. Студентска кантина, клупице напољу, парк, зеленило, справе за вежбање, просторије за учење богато обасјане сунчевом светлошћу, све то заједно одаје атмосферу веома погодну за испуњен студентски живот, како учењем, тако и дружењем, спортом и разонодом. Комплекс је у близини центра града који је пун, али не и неукусно начичкан продавницама и кафићима. Цркве у моравском стилу сјајно се уклапају у међуратну архитектуру зграда владе и управе, дајући представу о историјском континуитету и свести о истом у српском народу на овим просторима. Две огромне статуе херцеговачког сељака и сељанке, у народној ношњи из периода османске окупације, својим тврдим, постом и тешким животом исушеним лицима, али на којима нема ни трага од духовне клонулости, већ обратно, подсећају нас на период који управо представља мост између средњовековне државне слободе и славе (оличене у моравском стилу цркава) и поновне, с муком стечене државне самосталности у 20. веку (оличене у међуратној архитектури).

Првог новембра, након укусног доручка и кафе следило је потписивање споразума са деканом Срђаном Душанићем. Предавање проф. Бодина унеколико је пробило временски рок, али је било темељно и ефектно. Овде се може прочитати сажетак истог:

Не излаже се питање либерализма на уобичајен начин кроз призму схватања да је реч о политичком питању. Дакле, не сагледава се унутар политичке филозофије или теорије, већ као једна врста важнијих питања повесно-филозофског мишљења. Он је овде захваћен као један компрехенсивни феномен, дакле у свој својој ширини и неодређености његове вишезначности. Као његова срж показује се легитимациони механизам за револуцију, која узима тоталитарни замах, вођена идејом негативне слободе и конструкцији нове
стварности, правдане идеалом „новог као новог“. Револуција има своја три крака економску, политичку и филозофску. Либерализам се на крају показује као родитељ Модерне, а не обратно, односно као модел легитимационог дискурса раскидања са свим традиционалним вредностима и структурама људског света и у коначници успостављања новог светског поретка. У контексту претње тоталитарног господарења над читавом Земљом, јавља се питање безбедности човековог достојанства и слободе. Феномен безбедности овде се
онтолошки фундира као конститутиван за саму људску суштину, те се развија и језички артикулише његов садржај. Тако се филозофија безбедности показује као извирућа из
фундаменталне онтологије тубивствовања и као потенцијално утемељујућа за етику и филозофију политике.

Након предавања, на ручку су нам се поред декана Душанића и Керовића, придружили још два професора др Саша Лакета (предаје логику и теорију сазнања) и асистент проф. Керовића Жељко Лисица.

Ово путовање било је занимљиво и садржајно искуство које би увек радо поновили и у продуженој верзији.