КАКО СМО (НЕ)ПОШТЕНО ОСТАЛИ БЕЗ НАГРАДЕ “НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ”
III
ЈОВАН ПОПОВ ДОБИТНИК НАГРАДЕ И РЕАКЦИЈА СЛОБОДАНА ДИВЈАКА
(04.02.2025.)
Додела награде и скандалозна нерегуларност
Слободан Дивјак
Одлучивши да се не појави на јавној анализи предложених дела иако је био обавезан да то уради, Зоран Пауновић је грубо прекршио процедуру за доделу награде „Никола Милошевић“. Због овог крајње неодговорног поступка требало би га искључити из жирија.
У завршном кругу избора добитника награде „Никола Милошевић“ догодио се незапамћени скандал чији је виновник члан жирија проф. Зоран Пауновић из Новог Сада. О чему је заправо реч?
По досадашњој устаљеној процедури, кандидати за добитника поменуте награде су аутори три књиге које су, према одлуци трочланог жирија, ушле у најужи избор. Избор књиге године обавља се јавно, и то тако што у оквиру емисије Другог програма посвећене овом догађају, сва три члана жирија анализирају све три издвојене књиге, да би потом аргументовано образложили због чега дају предност једној од њих.
Дело које је добило највише гласова проглашава се најбољим. При свему овом треба нагласити да је жири спољашњи и потпуно аутономан у свом раду, јер нико из Радио Београда, који је покровитељ награде, не сме да присуствује његовим састанцима. Овога пута су у игри била дела Миленка Бодина Филозофија безбедности, Јована Попова Горди и понизни, и Жељка Калуђеровића Историја хеленске филозофије.
Изненађујући обрт
Но овом прликом, члан жирија проф. Пауновић послао је прво поруку да неће присуствовати јавном разговору о предоченим књигама зато што подржава студенте. Овакво објашњење његовог изостанка потпуно је нејасно.
Наиме, такво објашњење имплицира да се он тиме дистанцира од Другог програма Радио Београда као саставног дела РТС-а који се нашао на мети оштрих студентских критика. Ако је то посреди, онда је требало да да̑ неопозиву оставку на чланство у жирију. Међутим, то би га довело у крајње неодрживу моралну позицију, јер је он претходно неколико година у континуитету био члан истог жирија.
С друге стране, то би био неоправдано омаловажавајући гест према поменутом програму, јер је он, заједно са Трећим програмом Радио Београда, био „Атина у Спарти“ у односу на друге програме Радија, а поготово на телевизијске програме. Но, пред сам крај ове емисије, водитељка завршне расправе обавестила је слушаоце и остала два члана жирија да је проф. Пауновић у коверти послао гласове, при чему је највећи број гласова доделио књизи Јована Попова.
Тим изненађујућим обртом, његово објашњење да неће доћи због подршке студентима делује потпуно несувисло, као неуспели изговор. Поготово ако се има у виду да је оваквим начином понашања грубо прекршио процедуру и тиме учинио процес избора књиге године потпуно нерегуларним, одступајући управо од онога за шта се студенти залажу – за стриктно поштовање процедура.
С тим у вези ваља рећи да сваки члан жирија за обављени посао добија 70.000 динара, те да је, народски речено, он хтео “и јаре и паре“, тј. да не обави своју дужност, а да ипак добије хонорар.
Ако се досад написано узме у обзир, постоји основана сумња да је прави разлог изостанка проф. Пауновића то што није прочитао све три књиге, те није могао да их јавно анализира. Било како било, њега би због крајње неодговорног понашања требало искључити из жирија, и изабрати неког другог.
Зачуђујуће је и то што је проф. Уна Поповић, која је коректно анализирала све три књиге, саопштила одлуку о својој дистрибуцији гласова тек пошто је прочитано како је проф. Пауновић расподелио своје гласове. Наиме, тек после тога истакла је да гласа идентично.
Нерегуларности
Генерално гледано, пошто су два члана жирија и два аутора (Калуђеровић и Попов) или радили, или раде у истој установи – Филозофском факултету у Новом Саду, на делу је био сукоб интереса. Можда је то разлог због којег је Миленко Бодин из Београда добио најмањи број гласова од чланова жирија из Новог Сада, иако је његова књига проблемска у пуном смислу те речи (што је приоритетни критеријум при избору најбоље књиге).
У њој аутор настоји да заснује појам безбедности из филозофске перспективе, што је први такав покушај у нас, а по рецензентима његовог дела (међу којима је и Вихрен Бузов, бугарски филозоф европског формата), оно представља теорјски продор и у светским оквирима.
Као некадашњи директор Радио Београда, који је на позив тадашњег главног и одговорног уредника Другог програма, Јована Арежине, партиципирао у профлилисању дате награде, хтео бих да укажем на проблеме везане за структуру жирија. Та награда је првобитно замишљена као награда која се првенствено додељује филозофским делима, при чему се наравно подразумевало да је и естетика филозофска дисциплина.
Временом су за чланове овог жирија почели да се постављају и теоретичари књижевности. Али то је неприродна комбинација, јер се теоретичари књижевности недовољно разумеју у филозофију, и обрнуто, филозофи се недовољно разумеју у теорију књижевности. Тако се дошло до парадокса да последњих десет година награде углавном добијају теоретичари књижевности, а тек по изузетку и филозофи.
Излаз из те парадоксалне ситуације могућ је само на два начина. Или да чланови жирија буду само филозофи, укључујући ту и филозофа који се првенствено бави естетиком; или да се додељују две равноправне награде: једна за филозофију, друга за теорију књижевности.
И на самом крају, да не би било неспоразума: ја у својим бројним новинским текстовима здушно подржавам студентски бунт, док истовремено словим као радикални критичар Александра Вучића од када је дошао на власт. С друге стране, извињавам се ако грешим, не сећам се да је проф. Зоран Пауновић икада критиковао нашег диктатора.
П.С.
Касније сам сазнао да проф. Пауновић није ни теоретичар књижевности, већ проф. енглеског језика, што значи да је некомпетентан за чланство у жирију у којем је већ шест година. Нечувено лажно представљање.
Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
6. 2. 2025.
Незапамћени скандал на додели награде, Пауновић као подржава студенте, а никад није критиковао нашег диктатора – хоће „и јаре и паре“
Слободан Дивјак
Јован Попов постао је пре неки дан лауреат Награде “Никола Милошевић” за дело “Горди и понизни. Парадоксалисти Фјодора Достојевског” у издању Српске књижевне задруге.
Ово признање традиционално додељује Радио Београд 2 за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије објављену у претходној години.
Да Попов буде лауреат, одлучио је жири којег су чинили проф. др Миланко Говедарица (председник), проф. др Уна Поповић и академик, проф. др Зоран Пауновић, образложивши то речима да је „књига обимно дело посвећено интерпретацији безмало целокупног опуса Достојевског“. Уручење признања заказано је за 10. фебруар.
Међутим, филозоф и некадашњи директор Радио Београда Слободан Дивјак тврди у писму достављеном нашој редакцији да се „у завршном кругу избора добитника ове награде догодио незапамћени скандал чији је виновник члан жирија, проф. Зоран Пауновић из Новог Сада“.
Кандидати за добитника награде су аутори три књиге које су, према одлуци трочланог жирија, ушле у најужи избор, подсећа Дивјак.
– Избор књиге године обавља се јавно, и то тако што у оквиру емисије Другог програма посвећене овом догађају, сва три члана жирија анализирају све три издвојене књиге, да би потом аргументовано образложили због чега дају предност једној од њих. Дело које је добило највише гласова проглашава се најбољим – објашњава филозоф и некадашњи директор у Радио Београду.
Овога пута су у игри била дела Миленка Бодина „Филозофија безбедности“, Јована Попова „Горди и понизни“, као и Жељка Калуђеровића „Историја хеленске филозофије“. Али, члан жирија, проф. Пауновић послао је, наводи Дивјак, прво поруку да неће присуствовати јавном разговору о предоченим књигама зато што подржава студенте.
– Такво објашњење имплицира да се он тиме дистанцира од Другог програма Радио Београда као саставног дела РТС-а који се нашао на мети оштрих студентских критика. Ако је то посреди, онда је требало да да неопозиву оставку на чланство у жирију.
Уместо тога Пауновић је у коверти послао гласове, при чему је највећи број доделио књизи Јована Попова.
– Тим изненађујућим обртом, његово објашњење да неће доћи због подршке студентима делује потпуно несувисло, као неуспели изговор. Поготово ако се има у виду да је оваквим начином понашања грубо прекршио процедуру и тиме учинио процес избора књиге године потпуно нерегуларним, одступајући управо од онога за шта се студенти залажу – за стриктно поштовање процедура. С тим у вези, ваља рећи да сваки члан жирија за обављени посао добија 70. 000 динара, те да је народски речено, хтео „и јаре и паре“, то јест да не обави дужност, а да, ипак, добије хонорар – прича Дивјак, износећи сумњу да је прави разлог изостанка Пауновића то што није прочитао све три књиге, те није могао да их јавно анализира, и позива да би га „због неодговорног понашања требало искључити из жирија“.
Такође, наводи да, с обзиром да су два члана жирија и двојица аутора (Калуђеровић и Попов) радили или раде у истој установи – Филозофском факултету у Новом Саду, на делу је био сукоб интереса.
Као некадашњи директор Радио Београда, који је учествовао у профлилисању Награде „Никола Милошевић“, подсећа да је она првобитно замишљена као признање које се „додељује филозофским делима“, но да су касније за чланове жирија почели да се постављају и теоретичари књижевности, који се „недовољно разумеју у филозофију“.
– Тако се дошло до парадокса да последњих десет година награде углавном добијају теоретичари књижевности, а по изузетку, филозофи.
Слободан Дивјак на крају наглашава како подржава студентски бунт, и да је радикални критичар Александра Вучића од кад је дошао на власт, а „не сећа се да је Зоран Пауновић пре почетка студентских блокада критиковао нашег диктатора“.
Izvor: https://nova.rs/kultura/slobodan-divjak-o-zoranu-paunovicu-i-nagradi-nikola-milosevic/
II
УЛАЗАК У НАЈУЖИ ИЗБОР
У најужи избор за овогодишњу награду ,,Никола Милошевић”, коју додељује Радио Београд 2 ушле су три књиге:
„Филозофија безбедности“ Миленка Бодина (Центар за примењену филозофију и друштвена истраживања),
„Историја хеленске филозофије I и II“ Жељка Калуђеровића и
„Горди и понизни“ Јована Попова (Српска књижевна задруга).
I
УЛАЗАК У УЖИ ИЗБОР
Сваке године Радио Београд 2 додељује награду „Никола Милошевић“ за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије. За избор најбоље књиге издате у 2024. години формиран је жири у саставу: проф. др Миланко Говедарица (председник), проф. др Уна Поповић и академик, др Зоран Пауновић.
У ужи избор наслова који конкуришу за овогодишњу награду, жири је уврстио следеће књиге, међу којима је била и наша:
Бојан Јовановић: „Књижевност у антрополошком светлу“
Иван Негришорац: „Бунтовник с разлогом“
Бошко Томашевић: „Ћутање књига“
Павле Уљаревић: „Оглед о темељу етике“
Миленко Бодин: „Филозофија безбедности: насупрот онтолошком конструктивизму“ (Центар за примењену филозофију и друштвена истраживања, Албатрос плус)
Јован Попов: „Горди и понизни“
Бојан Ковачевић: „У Макијавелијевом театру“
Жељко Калуђеровић: „Историја хеленске филозофије I и II“
Бојан Вранић: „Политичке идеологије: од истине до тираније“
На следећој седници, која ће бити одржана 13. јануара жири ће донети одлуку о најужем избору од три дела о којима ће се разговарати крајем јануара на јавном заседању, у студију Радио Београда 2, када ће, у директном радијском преносу, бити донета одлука о добитнику овогодишње награде “Никола Милошевић”. Награда ће бити уручена 10. фебруара, на обележавању 67. рођендана Радио Београд 2.
(преузето са: https://www.instagram.com/p/DEM7Z5rMiRe/)