Меритократија и друштвено планирање

Душко Прелевић
Филозофски факултет
Универзитет у Београду

Меритократија и друштвено планирање

Покушаји планирања друштвених токова имају дуг историјат, а данас су поготово присутни у јавном и политичком дискурсу, у коме се у први план постављају експерти или представници политичке струке који износе своје прогнозе зарад легитимизовања одређених политичких одлука. Пророковање у друштвеним наукама бивало је критиковано у прошлости (сетимо се Поперове критике), али је такође приметно да су домени успешног предвиђања веома ограничени и када је реч о природним наукама. Тако је честа појава да експерти у јавном дискурсу свој ауторитет по овим питањима (који подразумева немогућност било какве критике) граде на крхким темељима. Оно што се пак често предвиђа у покушајима предвиђања друштвених токова јесте, с једне стране, значај индивидуалне и групне иницијативе за обликовање саме историје, и с друге стране, неразликовање (или недовољно разликовање) између предвиђања и пројектовања будућности. Другим речима, често није јасно које од те две ствари поједини представници струке имају у виду када износе своје ставове у јавности. Као што је познато, предвиђање представља тврдњу о томе да ће се нешто у будућности десити, док пројекција представља тврдњу о томе да ће се нешто десити уколико се неки други услови испуне, односно у зависности од тога како се буде поступало у будућности. Пројекција стога у доброј мери претпоставља могућност слободног одлучивања и деловања сходно етичким и политичким циљевима појединца или друштва. У том погледу, експертско знање може имати добру саветодавну улогу када је реч о неким могућим (и реалистичним) сценаријима који се могу десити у будућности, али из те чињенице не треба изводити закључак да је меритократија као таква најбољи друштвени поредак.

Кључне речи: меритократија, друштвено планирање, предвиђање пројектовање, пројектовање будућности, експертско знање.


Duško Prelević
Faculty of Philosophy
University of Belgrade

Meritocracy and Social Planing

Attempts to plan social flows have a long history, and today they are especially present in public and political discourse, in which experts or those who represent political profession voice their prognoses in order to make certain political decisions legitimate. Prophecy in social sciences had been widely criticized in the past (Popper is worth recalling here), but it is also worth noticing that the situation is not much better in natural sciences either. In view of that, it is not rare that experts in public domain (which typically presupposes the impossibility of any critique) build up their authority on fragile foundations. What is typically neglected here is, on the one hand, the importance of individual or group initiative in shaping history, and, on the other hand, the difference between prediction and projection. In other words, it is not always clear which of these things experts have in mind when voicing their statements in the public domain. As it is well known, prediction is a statement that something will happen in future, whereas projection means that something will be the case if some other condition occurs. Thus, the latter presupposes to a great extent the possibility of free choice and action depending on ethical and political goals that individuals or societies have. In that respect, expert knowledge might provide us with good advices when it comes to certain possible (and realistic) scenarios that could occur in future, but from this fact it by no means follows that meritocracy is the best social arrangement available.

Key words: meritocracy, social planning, predicting the future, projecting the future, expert knowledge.