НА ДАНАШЊИ ДАН

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 13. марта 2002. године умро један од највећих мислилаца Западне Европе Ханс Георг Гадамер (Hans Georg Gadamer). Рођен је 11. фебруара 1900. године. Син богатог хемичара од кога се очекивало да настави очевим путем, образујући се у природним наукама, ипак је у свом срци осетио позив оних духовних. Филозофију је прво студирао код неокантоваца, а онда су му се догодиле две ствари, које су одредиле његов будући живот. Прво га је напосредно након пунолетства напала дечија парализа. И тако, једног дана, лежећи на болесничкој постељи, борећи се живот, до њега доспео рукописни препис са предавања једног младог доцента филозофије. Присећајући се искуства читања тог папира Гадамер је говорио да се осећао као да га је погодио гром. Име тог доцента било је Мартин Хајдегер. Гадамер је успео да преживи опаку болест, иако је она на њему оставила доживотни траг,
искривљене ноге, услед којих се морао кретати са штапом. Али то га није спречило да настави школовање код Хајдегера. Након филозофије, завршио је класичне науке и посветио се истраживању античке филозофије, пре свега Платона и Аристотела. Гадамер је био, у складу са својим првим филозофским узором Платоном, човек живе речи, дијалога, пре него пера. То је делимичан разлог томе да је релативно мало писао и објављивао пре свог капиталног дела Истина и метода (Wahrheit und Methode) коју објављује у 60. години живота. У том спису он је профилисао нови филозофски правац филозофску херменеутику, наслањајући се на радове раног Хајдегера, његову херменеутику фактицитета, сједињујући је са Хегеловом дијалектиком, Платоновом дијалошком логиком, Кантовим ограничењима људског сазнања и трансценденталним начином постављања питања. Гадамерова идеја јесте да је област духовних наука, заједно са уметношћу, филозофијом и религијским списима, област у ком не влада природно-научни метод, али да баш тај факат гарантује овој области то да се у њој збива истина, за разлику од природних наука. Својом филозофском херменеутиком Гадамер се истакао као врсни, проницљиви и аутентични интерпретатор класичних филозофских фигура од Платона и Аристотела, преко Канта и Хегела, све до неокантоваца, Дилтаја, Хусерла и Хајдегера. Ерудита који је осим класичних језика познавао и италијански, енглески и француски језик. Шармантни и духовити, немачки професор старог кова, био је омиљен међу студентима. Одишући загонетношћу, преносимо за крај, реченицу у којој је сакривена срж његове филозофије: “Бивствовање које се може разумети јесте језик.”