НА ДАНАШЊИ ДАН

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 22. марта 1832. године овај свет напустио немачки полимат и универзални геније романтизма Јохан Волфганг Гете (Johann Wolfgang Goethe). Рођен је 28. августа 1749. године у Франкфурту. Гете је јако млад кренуо да стиче образовање из мноштва области, следећи ренесансни идеал универзалног човека. Похађао је приватне часове из класичних језика: латинског, старогрчког и хебрејског, као и из француског, италијанског и енглеског. То је било праћено учењем плеса, јахања и мачевања. Иако је прва велика
Гетеова страст била цртање, ипак се посредством читања Хомера и Клопштока (Friedrich Gottlieb Klopstock), определио за литературу као свој животни позив. Прву славу стекао је објављивањем романа Јади младог Вертера (Die Leiden des jungen Werthers) 1755. године. О популарности тог романа сведоче две ствари. Прво многи млади људи читајући га и у намери да подражавају главног јунака тог дела, одлазили су толико далеко, да су окончавали свој живот самоубивством, попут Вертера. Такође, позната је опсесија Наполеона Бонапарте овим делом, те да је приликом свог усрета са Гетеом много година касније, добар део разговора посветио испитивању Гетеа о томе који делови романа су били збиља
порживљени, а који плод пишчеве уобразиље. Начелно, Гете се сматра једним од најутицајнијих писаца немачког говорног подручја. Његов рад ипак, простире се од књижевности преко филозофских и политичких списа, естетске критике, све до радова о ботаници, анатомији и бојама, где је постигао извесна научна открића. Будно је пратио и подстицао развој немачке модерне филозофије, коју данас именујемо као немачки класични идеализам. Препознавао је трансепохални значај Кантовог трансценднеталног идеализма, али је и пре
јавности тога доба, уочио дубину и спекулативност мисли, иза опскурности стила писања и изражавања, тада младића, Георга Вилхелма Фридриха Хегела. Познавао је и Шопенхауера коме је признао интелектуалну надареност, али и несносност гордељивости и унакажености његовог карактера. За крај истичемо, да је Гете помно пратио и пробој српског језика и књижевне баштине, који је промовисао Вук Караџић. Здушно се одушевљавао нашом епиком и лириком, нарочито песмом Хасанагиница, којој је посветио чак и немачки превод.