НА ДАНАШЊИ ДАН
НА ДАНАШЊИ ДАН
На данашњи дан 8. априла 1859. године рођен је отац феноменологије и један од највећих филозофа у историји Едмунд Хусерл (Edmund Gustav Albrecht Husserl). Хусерл је био јеврејског порекла, а рођен је у Просницу у Моравији на простору тадашњег Аустријског цартсва, а данашње Чешке. Образовао се на Универзитету у Лајпцигу учећи математику, физику и астрономију. Интерес за психологијом у њему су пробудила предавања оснивача експерименталне психологије Вилхелма Вунта (Wilhelm Wundt). Након тога, одлази у Берлин да настави са студијама математике под вођством једног од највећих математичара тога доба Карла Вајерштраса (Karl Weierstrass). Ипак, истинско интересовање за филозофију, којој ће посветити свој потоњи живот, код Хсуерла распламсава Франц Брентано (Franz Brentano), католички теолог, филозоф схоластичко-аристотелијанске провенијенције и оснивач другачије врсте психологије од Вунтове, тзв. дескриптивне. Ипак, Хусерла никада није напустио интерес према математици, логици и уопште природним
наукама. Похађајући и предавања и одржавајући преписку са тада непознатим математичарем и филозофом Готлобом Фрегеом (Gottlob Frege), Хусерл се одлучује да направи први корак у филозофирању. У то време, усталило се разумевање природе предмета логичке и математичке науке, као у основи психолошких. Овакав став данас називамо психологизмом, а наспрам њега су се критички усмерили и Фреге и Хусерл. Ипак начин осигуравања овог поља људског духа као независног од психе и објективног у карактеру, код Хусерла и Фрегеа се
битно разликује. Хусерл, „наоружан“ сазнањима и методским приступом Брентанове дескриптивне психологије и теоријом интенционалности као суштином менталног, објављује 1891. књигу Филозофија аритметике (Philosophie der Arithmetik. Psychologische und logische untersuchungen). Попут Фрегеа, Хусерл је желео да довољно строго утемељи аритметику као априорну науку, али за разлику од Фрегеа није намеравао да је редукује на грану логике. фрегеу се ова књига нимало није допала, оптужујући Хусерла у преписци за
психологизам. О томе колико је Хусерл поштовао Фрегеов став, сведочи његово одустајање од претходног начина рада. Хусерл се окреће себи и настоји да на трагу Фрегеових критика и знања стечених код Брентана, заснује филозофије достојан строг метод мишљења којим би утемељио логику. Резултат тог напора била је феноменологија. Десет година након
тога, 1901. Хусерл објављује први том својих Логичких истраживања (Logische Untersuchungen). У овој књизи Хусерл је по први пут, али још увек га тако не именујући, представио свету свој феноменолошки метод. Човек, на кога су ова истраживања имала пресудан утицај, а који ће касније постати најбољи ученик Хусерлове феноменолошке школе био је Мартин Хајдегер (Martin Heidegger). Ипак, Хусерл се са феноменологијом, одредбом њеног правог предмета, начина спровођења, домета примене и сврха, мучио целога живота. Међу најзначајнија његова дела настала у том раду јесу Филозофија као строга наука (1911) (Philosophie als strenge Wissenschaft), Идеја за једну чисту феноменологију и феноменолошку филозофију (1913) (Ideen zu einer reinen Phänomenologie und phänomenologischen Philosophie), Предавања о феноменологији унутрашње свести о времену (1928) (Vorlesungen zur Phänomenologie des inneren Zeitbewusstseins), Криза европских наука и трансценднетална феноменологија; један увод у феноменолошку филозофију (1936) (Die Krisis der europäischen Wissenschaften und die transzendentale Phänomenologie: Eine Einleitung in die phänomenologische Philosophie), Картезијанске медитације (1950) (Cartesianische Meditationen). До разлаза са Мартином Хајдегером долази 1927. када се појављује прво Хајдегерово и по свему судећи капитално дело Бивствовање и време (Sein und Zeit). Ипак, настављача Хусерлове феноменологије има и дан данас, а он ће остати као вечни пример и узор строгости, озбиљности и захтевности какву један прави филозоф мора имати наспрам филозофског мишљења.
