НА ДАНАШЊИ ДАН

НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 21. априла 1142. године умро је Пјер Абелар (Petrus Abaelardus) један од највећих схоластичких мислилаца. Рођен је 1079. у Ле Палеу (Le Pallet) као најстарији син француске племићке породице средњег ранга. Био је надарено дете за учење. Током свог академског образовања пропутовао је Француску, успут расправљајући и учећи као прави „перипатетичар“ како се сам присећао. За живота је стекао славу својим филозофским учењем и расправама, али је услед слабог здравља претрпео у једном моменту нервни слом од ког се опорављао годинама. Веома је позната и Абеларова афера са Елоизом (Héloïse). Она је била најобразованија и најпаментија жена Париза тога времена, позната и по својој лепоти. Иако монах, па тиме и заветован на целибат, Абелар није могао да одоли Елоизи, па је чак планирао и да је запроси и са њом „побегне у свет“. И поред многих препрека, они су се тајно састајали, те временом Елоиза и затруднела, али се породила прогнана у Британији. Абеларов син првенац добио је име Астролаб по једном научном инструменту. Ипак то је био толики скандал у то време, да је Абелар претрпео казну кастрације. Посрамљен губитком мушкости, Абелар се повукао у манстир и посветио остатак живота филозофирању у приватности. Абелар се данас сматра утемељитељем секуларног образовања и прото-ренесансне мисли. У расправи око онтолошког статуса универзалија (општа својства односно појмови која их обухватају) бранио је позицију концептуализма, односно номинализма, што ће рећи да појмови не постоје по себи, пре и независно од нашег мишљења и језика, већ као наше мисаоно-језичке конструкције. Абелар се и много залагао за обнову интересовања и изучавања Аристотелове филозофије, нарочито његовог Органона, односно збирке логичких списа.