НА ДАНАШЊИ ДАН

На данашњи дан 22. 4. 1724. године рођен је Имануел Кант (Immanuel Kant), један од најзначајнијих мислилаца и филозофа икада. Кант је централна личност модерне филозофије, синтетизовао је рационалистичку и емпиристичку струју у филозофији и утицао је на готово све потоње филозофе. Његову филозофију није више било могуће заобићи, било да су је критиковали или бранили. Готово да нема дисциплине у којој није дао велике доприносе, као што су метафизика, епистемологија, етика, политичка филозофија, естетика и друге. Његова мисао је најпознатија по чувеним Критикама, а то су: Критика чистог ума (Kritik der reinen Vernunft) (1781), Критика практичног ума (Kritik der praktischen Vernunft) (1788) и Критика моћи суђења (Kritik der Urteilskraft) (1793). Кључна питања која су разматрана у поменутим списима су: Шта могу да знам? Шта треба да чиним? и Чему смем да се надам?. Рођен је у Кенигсбергу, граду који је данас преименован у Калињинград и део је Русије, током 18. века је био главни град Источне Пруске, а доминантни језик је био немачки. Кантови родитељи су били пијетисти, те ће, следствено томе, то утицати и на њега да похађа пијетистичку школу од осме до петнаесте године. Своје даље школовање ће наставити на Универзитету Кенигсберг, где ће изучавати математику, физику, логику, метафизику, етику и природно право. Свакако, неизоставна је и филозофија, чија настава је пратила Лајбниц-Волфов приступ филозофирању. Након завршетка студија, Кант је провео шест година као приватни учитељ деци изван Кенигсберга, што је једна од ретких околности када је напустио свој родни град. Потом, следеће четири деценије предаваће у Кенигсбергу филозофију, све до 1798. године. У својим предавањима је користио уџбенике А. Г. Баумгартена (Alexander Gottlieb Baumgarten) и Г. Ф. Мајера (Georg Friedrich Majer), иако се није држао свих њихових идеја. Такође, важно је поменути заокрет у Кантовој мисли. Наиме, пре Критике чистог ума, постојао је тзв. прекритички период, који је трајао око 15 година, а завршио се Инаугуралном дисертацијом 1770. године. Након те године, не објављује ништа
наредних 11 године. Ту је дошло до промене његовог начина мишљења, и 1781. године излази прва критика, а потом и остале. Једна од кључних ствари у првој критици јесте да Кант

напушта претпоставку да до сазнања долазимо утицајем објекта на субјекат, већ обрнуто, односно објекат онакав каквим га сазнајемо јесте обликован начином на који га субјекат опажа – то називамо коперникански обрт. Многе значајне промене и доприносе ће бити изложени и у осталим критикама. Умро је 1804. године, као већ прослављен филозоф и предавач.

---