НА ДАНАШЊИ ДАН
НА ДАНАШЊИ ДАН
На данашњи дан 26. априла 1711. године родио се Дејвид Хјум (David Hume) енглески филозоф, шкотског порекла, истакнути припадник просветитељског покрета, историчар, економиста, и библиотекар. Рођен је у Единбургу где се и школовао. Од младих дана показивао је самостални и пркосни дух. О томе сведочи анегдота да је 1735. године једном свом пријатељу у поверењу изјавио да не постоји ништа што се може научити од професора, а да се истовремено не може пронаћи у књигама. Друг је изгледа тајну одао, а Хјум није положио завршни испит. Због интензивног писања и читања које је задао себи, Хјум је почео да оболева, имао је мрље од скорбута по прстима, стално му је било хладно, а могуће је да доживео и слом живаца. У то доба то се звало „болест учених“. У филозофском смислу Хјум се обично сврстава у скептике, емпиристе и натуралисте. Емпириста је био јер је сматрао да нема тако нечег попут урођених идеја, већ да сво наше знање потиче из искуства, односно од онога што допире до наше свести преко чула. Натуралиста је био због свог јасно анти-метафизичког, анти-теистичког и генералног противљења против сваке врсте објашњења која постулирају неке ентитете који нису материјалне тела која се могу наћи у природи и чулима опазити. Скептик је био у погледу домета и извесности нашега сазнања. У том погледу чувена је Хјумова критика каузалитета, којом је настојао да уздрма нужност и
самоочигледност принципа урочности, аргументујући да се ради о навици наше свести да се ствари некако одвијају, али да немамо никаквог разлога за увереност да ће се увек тако одвијати. Овај аргумент постао је епохалан, јер је управо он подстакао Канта да се запита над својим филозофским уверењима. То преиспитивање трајало је читаву деценију, а резултат је била критичка фаза. Хјум ће остати запажен и по критикама аргумената за божије постојање, али и критици морала. Чувен је његов аргумент о суспензији дедукције оног
требаиз јесте.. Хјум за живота није славу стекао првенствено захваљујући филозофским делима, већ историјским, његовом књигом Историја Енглеске (The History of England). Умире 1776. године од рака стомака.