НА ДАНАШЊИ ДАН

НА ДАНАШЊИ ДАН

 

На данашњи дан 7. маја 470. године пре Христа рођен је светац међу филозофима Сократ (Σωκράτης). Син вајара и плебејског порекла, Сократ је и сам у младости радио очев посао. Никада се није истицао својом спољашњошћу на пријатан начин, био је ниска раста, проћелав, велика и ниска чела, прћастог носа, буљавих очију, а под старе дане красио га је стомак. Ипак, Сократ је рано међу Атињанима стекао славу једним посебним даром, даром говорништва и то поседбне врсте. Сократ је умео да поставља питања каква пре њега нико није. Филозофији се потпуно предао на позив бога. Наиме, једнога дана његов пријатељ Хермодор посетио је пророчиште у Делфима како би од Питије сазнао ко је најмудрији међу Хеленима. Бог је преко пророчице одговорио: „Сократ“. Али бог не рече зашто и како. Сократ, као побожан човек, није се могао оглушити о прорчанство, али није могао ни зажмурети
пред сопственим незнањем којег је био свестан. Тако је кренуо у испитивање својих суграђана како би испитао божију поруку. И тако је идући и питајући политичаре, песнике и занатлије увидео да они иако вешти у сопственим пословима, услед тога умишљају да су стога мудри те да знају све. Тада му је бљеснуло пред очима у чему се састоји његова мудрост. Иако не знајући готово ишта, Сократ је знао да не зна, а то знање као истинито подарило му је скромност и спремност за трагање ка вишом мудрошћу. Тај пут испитивања истине кроз разговоре са својим суграђанима, испитивање чија је сврха била стицање врлине, побуђивање других на врлински живот и порађање знања у њима, Сократ је именовао филозофијом. Тако је од испитивања природе и космоса, Сократ у центар филозофије поставио људски свет. Каже се, да осим по ратним нуждама, зарад сопствене отаџбине, Сократ никада није напуштао Атину. У ратним страхотама, глади, жеђи, показао се храбар и постојан. Према сластима је био уздржљив и тако био живи пример атинским младићима из племенитих кућа
који су га стално пратили. Међу њима је било свакаквих, од божански лепог али демонски разузданог Алкибијада до најраскошнијег цвета грчког света Платона. Ипак, Сократу се нису сви једнако дивили и радовали. Под старе дане оптужен је био од две пропалице за безбожништво и кварење атинске младежи. На суђењу се држао поносно и храбро, пркосећи „људском ништавилу и плетењу безумне скупштине“, те је био осуђен на смрт. Одбивши помиловање и прилику да избегне казну, испио је у миру своју чашу кукуте и напустио овај свет уз речи „Закољите певца Асклепију“. То се збило 399. године пре Христа.