НА ДАНАШЊИ ДАН
НА ДАНАШЊИ ДАН
На данашњи дан 14. новембра 1831. године умро је најзначајнији представник немачког класичног идеализма и један од највећих филозофа уопште Георг Вилхелм Фридрих Хегел. Рођен је у Штутгарту 1770. године, у грађанској, протестантској породици, средњег имовинског стања. Рано остаје без мајке, за коју је био јако везан, те му се развија говорна мана муцања. Од раних дана гладан знања и бескрајно радознао, Хегел је брзо савладао класичне језике, те гутао сву литературу која му је падала шака. У тибингеншкој богословији живи, учи и дружи се са двојицом великана немачке филозофске и поетске културе Шелингом и Хелдерлином. Прво велико дело којим најављује сопствени филозофски систем Феноменологију духа објављује 1807. године. За живота објављује још Науку логике, Енциклопедију филозофских наука и Основне црте филозофије права. Умире од колере 1831., а његови ученици објављују постхумно на основу бележака његових и студената са предавања Естетику, Филозофију историје, Историју филозофије и Филозофију религије. Последњи велики системски филозоф и метафизичар, познат по свом опскурном стилу и дијалектичкој методи и данас је предмет жустрих расправа.