О користи и штети филозофије за живот
Софија Мојсић
Београд
О користи и штети филозофије за живот
Апстракт: У овом раду се преиспитује смисао и бесмисао, корист и штета филозофије за живот, лични, али и колективни, национални, друштвени. Ауторка установљује да је традиционална, такозвана „чиста“ филозофија постала, бар за њу, потпуно бескорисна и бесмислена. Она види својеврсно решење и излаз у садржајном али и методолошком обогаћивању филозофије неким позитивним наукама какве су пре свега историја али и психијатрија, психоанализа. Такво битно проширење филозофије би допринело да се схвати сав егзистенцијални и теоријски значај онога што би се могло назвати досезањем индивидуалне али и колективне историјске самосвести и историјског сећања. Ауторка мисли да је то трајни теоријски и практички смисао и допринос врхунца модерне (и не само модерне) филозофије у лику Хегеловог идеализма. Она исто тако предлаже као битну димензију људског бића својеврсну динамичку синтезу разума, ratia, ума и осећања, страсти, нагона, инстиката.
Кључне речи: смисао и бесмисао филозофије, историја, психоанализа, Хегелов идеализам, историјска самосвест, историјско сећање.
Advantage and Disadvantage of Philosophy for Life
Summary
This paper reconsiders sense and non-sense, advantage and disadvantage of philosophy for life, personal, but also collective, national, social. The author ascertains that traditional, so-called “pure” philosophy has become, at least for her, useless and meaningless. She sees as a sort of solution and way out of this personal but also historical and social crisis of philosophy in enrichment of content but also methodology of philosophy with some positive, empirical sciences like, first of all, history but also psychiatry, psychoanalysis. Such essential enlargement of philosophy would help to understand the whole existential and theoretical meaning of a thing which could be called achievement of individual and collective historical self consciousness and historical recollection. The author thinks that this is long lasting theoretical and practical meaning and contribution of the pinnacle of modern (and not only modern) philosophy which is Hegel’s idealism. She also suggests as an important dimension of human being a sort of dynamic synthesis of understanding, ratio, reason and emotions, passions, drives, instincts.
Key words: sense and non-sense of philosophy, history, psychoanalysis, Hegel’s idealism, historical self consciousness, historical recollection.