Показни изрази и лингвистичко значење: интерперсонални проблем
В. Божичковић
Показни изрази и лингвистичко значење: интерперсонални проблем
Когнитивно значење мисли које ми интраперсонално изражавамо помоћу показних израза не може се изједначити са лингвистичким значењем ових израза зато што је могуће и да се изразе мисли са различитим когнитивним значењем помоћу истих показних израза и да се изразе мисли са истим когнитивним значењем помоћу различитих показних израза. Другу могућност је илустровао Фреге (Frege) на чувен начин у свом тексту Мисао: „Ако неко жели да каже данас оно што је изразио јуче користећи реч ‘данас’, он ће заменити ову реч речју ‘јуче’.“ Али, ако ми можемо да поново изразимо ову исту мисао помоћу израза са различитим значењима, како можемо да објаснимо њихово когнитивно значење и сродан проблем чувања веровања у односу на веровања показних израза? Ако неко жели да каже данас оно што је изразио јуче користећи реч ‘данас’, он ће заменити ову реч речју ‘јуче’. Док сам се бавио овим у раду који сам предао за садашње издање Зборника ФР, и даље ме је узнемиравало како можемо да се позабавимо интерперсоналним случајем где ја кажем вама ‘Ја сам гладан’, а ви то поновите изразом ‘Ви сте гладни’. Јер, може се закључити да ви и ја не можемо да мислимо на мене посредством истог когнитивног значења, нарочито ако је Фреге у праву када тврди да се свако представља себи на посебан начин на који се он не може представити ником другом. На први поглед, морамо да се задовољимо несиметричном теоријом која третира интраперсоналне и интерперсоналне случајеве различито, што нити иде њој у прилог, нити мене задовољава. Надам се да ћу ово решити до времена одржавања ФР конференције 2022.
V. Bozickovic
Indexicals and Linguistic Meaning: The Interpersonal Trouble
The cognitive significance of those thoughts that we intrapersonally express by means of indexical expressions cannot be equated with the linguistic meaning of these expressions since it is both possible to express thoughts with distinct cognitive significance by means of the same indexical and to express thoughts with the same cognitive significance by means of different indexicals. The second possibility is famously illustrated by Frege in The Thought: “If someone wants to say today what he expressed yesterday using the word ‘today’, he will replace this word with ‘yesterday’.” But if the same thought can be re-expressed by means of expressions with distinct meanings, how can we account for their cognitive significance and the related problem of belief retention of indexical beliefs? If someone wants to say today what he expressed yesterday using the word ‘today’, he will replace this word with ‘yesterday’. While I have dealt with this in a paper submitted to the present issue of the FR collection, it continued to torment me how we can tackle the interpersonal case in which I say to you ‘I am hungry’ and you reiterate with ‘You are hungry’. For, arguably, you and I cannot think of myself via the same cognitive significance, especially if Frege is right in claiming that everyone is presented to himself in a special way in which he is presented to no-one else. On the face of it, we have to settle with a lopsided theory that treats the intrapersonal and interpersonal cases distinctly which neither count in its favour nor sets my mind at ease. I hope to rectify this by the time of the FR 20122 conference.