РЕЦИКЛАЖА ФИЛОЗОФИЈЕ

Борис Братина,
Универзитет у Приштини
(са привременим седиштем у Косовској Митровици),
Катедра за филозофију,
Република Србија

РЕЦИКЛАЖА ФИЛОЗОФИЈЕ

Сажетак: Када се изван академском круга филозофија уопште помене, одмах се осети не само широка неупућеност већ и незаинтересованост, а сам по себи намеће се закључак о њеном “бесконачно малом” утицају на људска мишљења о стварности. Насупрот томе, унутар филозофских кругова влада уображеност и незадовољство управо због њеног одсуства у широј јавности. Ствар није у тзв. смрти књиге (Дерида); не, књига није умрла зато што је наводно превазиђена. Она је мртва упркос својој доступности јер је број читалаца мањи, за шта је одговорна чињеница да је у савремености “радна снага” до те мере искоришћена, да њени носиоци не могу да постигну да “нешто прочитају” и да се обнове за сутрашњу екплоатацију. Други разлог ове смрти такође припада савременим околностима, које продукују владајућу антиинтелектуалну атмосферу не-корисности развијања сопственог ума у некорисне сврхе. Ни сама академија није изолована од овог Stimmung-а, чији ефекти доводе до чиљења сваког филозофског интереса како у индивидуалној тако и у колективној перспективи и самој пракси. Уз то, нестали су филозофи који своју “љубав према мудрости” обделавају упркос свим околностима, а и оне који су још ту академија додатно обесхрабује омаловажавањем. Ту се нарочито истиче она већина “запослених” филозофа, која ни сама више није заинтересована за предмет којим се “бави”, осим што је свако од њих заинтересован за то да опстане у свом “златном кавезу” акадимије, а заправо у затвору духа. То ће се променити у свету који настаје.

Кључне речи: филозофија, академија, “смрт књиге”, образовне установе, пракса.

Boris Bratina,
University of Pristina
(with temporary headquarters in Kosovska Mitrovica),
Department of Philosophy,
Republic of Serbia

RECYCLING PHILOSOPHY

 Summary: When outside the academic circle philosophy is mentioned at all, one immediately feels not only widespread ignorance but also disinterest, and the conclusion about its “infinitely small” influence on human opinions about reality is self-imposed. On the contrary, there is conceit and dissatisfaction within philosophical circles precisely because of its absence in the general public. The matter is not in the so-called the death of the book (Derrida); no, the book didn’t die because it was supposedly outgrown. It is dead despite its availability because the number of readers is smaller, which is due to the fact that in modern times the “labor force” has been used to such an extent that its bearers cannot manage to “read something” and renew themselves for tomorrow’s exploitation. Another reason for this death also belongs to modern circumstances, which produce a prevailing anti-intellectual atmosphere of the uselessness of developing one’s own mind for useless purposes. The academy itself is not isolated from this Stimmung, whose effects lead to the realization of every philosophical interest in both individual and collective perspectives and practice itself. In addition, the philosophers who cultivate their “love of wisdom” despite all circumstances have disappeared, and those who are still there are further discouraged by the academy by belittling them. The majority of “employed” philosophers stand out here, who themselves are no longer interested in the subject they are “dealing with”, except that each of them is interested in surviving in their “golden cage” of the academy, and actually in the prison of the spirit. That will change in the emerging world.

Keywords: philosophy, academy, “death of the book”, educational institutions, practice.