О Школи

Међународна филозофска школа FELIX ROMULIANA

1 2 3 8

Она и брод

 

Војислав Божичковић

ОНА И БРОД

 Сажетак: Размотримо случај у ком субјекат посматра прамац и крму једног те истог брода на реци Тимок како извирују са леве и десне стране зграде Зајечарксе пиваре, док сама зграда блокира поглед на средину брода и то тако да она (субјект који посматра) погрешно мисли да посматра делове два различита брода. Она примећује да је „брод слева“ F, а „брод сдесна“ G, међутим њено незнање као резултат произилази из следећег извођења:

  1. Овај брод (показује на прамац брода) je F

Овај брод (показује на крму брода) je G

Нешто је и F и G

Обе премисе су истините, као и закључак, али захваљујући њеном незнању да F и G имају исту референцију, субјект посматрања неуспева да прихвати закључак као истинит.

Размотримо сада обрнути случај у ком субјекат посматра делове два различита брода у квалитативно истим околностима, приликом којих она примећује да „ово“ има својства F и G и доноси следећи закључак:

  1. Овај брод (показује на прамац првог брода) je F

Овај брод (показује на крму другог брода) je G

Нешто је и F и G

Премисе су истините о оба брода, закључак је лажан, али субјекат не успева да прихвати исти као лажан.

Судећи према рефереренцијалистичком становишту, обе премисе извођења (I) имају исти саставни садржај који, у повлачењу истинитог закључка, чини закључак (I) валидним. Ако је тако, субјекат не успева да препозна валидан закључак као валидан. Са друге стране, закљуачак (II) није валидан, а субјекат не успева да га препозна као невалидан.

Узмимо, затим у разматарње општеприхваћени услов да адекватни појам извођења по ком се у погледу својстава извођења мора бити начисто у вези дистинкције између чињеничних грешака и грешака у извођењу. Занемарујући ову дистинкцију, субјекат који делује као сасвим рационалан изгледа да чини једноставну логичку грешку у закључивању (Boghossian 2011, 457-458; Stalnaker 2008, 114-115). Ако то овако разумемо, као што то чине референционалисти, субјекат је занемарио разлику између чињеничних грешака и грешака у закључивању, услед које не успева да препозна валидно извођење (I) као валидно. Слично томе, субјекат грешећи у доношењу закључка (II), не успева да препозна невалидан  закључак као невалидан, где се поново дешава занемаривање горепоменуте дистинкције.

Молим за стрпљење у чекању 23. септембра и окупљање школе Felix Romuliana како би чули остатак ове приче, у доброј нади да ће се на крају можда доћи до задовољавајућег решења.


 

Стара питања на новим раскршћима

 

Проф. др. Дејан Донев

Редовни професор Етике и Биоетике,

Институт за филозофију, Филозофски факултет у Скопљу, Универзитет „Св. Ћирил и Методиј“,

Бул. „Гоце Делчев“, 9А, 1000 Скопље, С. Македонија

donevdejan@fzf.ukim.edu.mk

 

СТАРА ПИТАЊА НА НОВИМ РАСКРШЋИМА

Сажетак

Проглас о крају филозофије првенствено представља резултат објаве о крају иделогије (Данијел Бел), затим објаве о крају историје (Франсис Фукијама), као и тезе о крају науке (Џон Хорган) и света самог (Џон Лезли). Што се филозофије тиче, ово за њу не представља ништа друго до упозорење, упућено од стране самог историјског процеса, да када се ступи у апоретичку ситуацију, оно што треба прво узети у разматрање, као што је то чест случај у историји, јесте потрага за новим почетком, другим почетком. Ових дана, слично томе каква је ситуација задесила филозофију, уобичајило се мњење да оваква ситуације јесте најплодније време за размишљање о могућим перспективама! То ће управо бити тема ауторовог истраживања.

Кључне речи: филозофија, могућности, перспективе, етички субјекат.

 


 

Пословна етика – одређујућа својства и перспективе


Ванредни професор др. Пепа Бузова

Универзитет Светих Ћирила и Методија у Великом Трнову, Бугарска

 

Пословна етика – одређујућа својства и перспективе

 

Сажетак: Пословна етика једна је од грана филозофије са најнепосреднијим утицајем на друштво. Она доприноси промени наших очекивања од посла и доводи до поимања друштвене улоге истог. Међу одређујућим својствима исте лежи усклађивање између сврха и средстава пословања, доводећи у питање традиционално разумевање профита као јединог циља пословања. Чињење добра као сврха по себи не може бити сматрана за један од таквих циљева. Даље, тврдићемо гаранцију једнаких права свих учесника у економском надметању заједно са балансом њихових интереса. Анализа ће бити спроведена са позиције вредносно-нормативног приступа у етици. То је повезано са усаглашавањем са вредностима које су већ прихваћене у заједници.

 


 

Филозофија као методологија критичког мишљења

Проф. Вихарен Бузов,

Универзитет Светих Ћирила и Методија у Великом Трнову, Бугарска

 

Филозофија као методологија критичког мишљења

Сажетак: Од почетака универзитетског образовања још у средњем веку, филозофија је била основа традиције слободних вештина. Кроз метод сумње и рационалне дискусије, она је постала општа алатка критичког мишљења. Сократов подвиг себежртвовања за истину важан је део припреме за самопромишљање слобдних грађана. У овом чланку пратиће се важност дијалектике марксизма и Поперовог критичког метода зарад афирмације различитих варијанти критичког мишљења. На њих можемо реферирати као на практичку логику рационалне диксусије. Они који данас желе да ограниче демократију и слободу јесу у рату против филозофије.

 


 

Заједничко уображавање

Тимоти Вилијамсон

Универзитет Оксфорд

 

Заједничко уображавање

Сажетак

Порастао је интерес за приписивање менталних стања попут знања, веровања и намера, заједницама као што су друштво, институције, научне заједнице, групе и пријатељи. Намера је ову идеју проширити на уобразиљу. Иако ће то укључити заједничке фикције, главни фокус биће стављен на когнитивну функцију уобразиље, односно на одговарање на кондиционална питања као што су „Ако учинимо то и то, шта ће се потом десити?“. Како показује пример, уображавање служи овој когнитивној функцији како на заједничкој тако и на појединачној равни. Не треба такође заједничко уображавање бити разумљено као екстернализација индивидуалног; док индивидуално уображавање може бити схваћено као поунутрашњење заједничког. Везе између уобразиље и искуства такође се одржавају на заједничком као и на појединачном плану.

Кључне речи: уобразиља, слике, заједнице, институције, научне заједнице, кондиционали, искуство

 


 

Collective Imagining

Timothy Williamson
University of Oxford

Collective Imagining

Abstract

Interest has increased in ascribing mental states like knowledge, belief, and intention to collectives: societies, institutions, scientific communities, groups of friends. The talk will show how to extend this idea to imagination. Although it includes collective fictions, the main focus will be on the cognitive function of imagination, e.g. in answering conditional questions like ‘If we do that, what will happen?’ As examples show, imagining serves this cognitive function collectively as well as individually. Nor should collective imagination be understood as an externalization of individual imagination; individual imagination can be understood as an internalization of collective imagination. Connections between imagination and experience also hold at the collective as well as the individual level.

Keywords: imagination, images, collectives, institutions, scientific communities, conditionals, experience


 

Philosophy as Methodology of Critical Thinking

Prof. Vihren Bouzov, DSc
St. Cyril and St. Methodius University of Veliko Tarnovo, Bulgaria

 

Philosophy as Methodology of Critical Thinking

 Abstract. Philosophy has been a foundation of the liberal arts tradition since the beginning of university education in the Middle Ages. Through the methods of doubt and rational discussion, it becomes an universal tool of critical thinking. Socrates’ feat of self-sacrifice for truth is an important part of the preparation of self-thinking, free citizens. The article traces the importance of the dialectic of Marxism and of Popper’s critical method for the affirmation of different variants of critical thinking. We can refer to them also the practical logic of rational discussion. Today, those who want to limit democracy and freedom are at war with philosophy.


 

Business Еthics – Defining Features and Perspectives

Associate Prof. Pepa Bouzova, Dr
St. Cyril and St. Methodius University of Veliko Tarnovo, Bulgaria

Business Еthics – Defining Features and Perspectives

Abstract. Business ethics is one of the areas of philosophy with the most direct impact on society. It contributes to changing people’s expectations from business and to realizing its social functions. Among the defining features is the alignment between ends and means, challenging the traditional understanding that profit is the only goal. Doing good as an end in itself cannot be considered as such a goal. Next, we place the guarantee of the rights of all participants in the economic competition and the balance of interests in it. The analysis is carried out from the positions of the value-normative approach in ethics. It is related to compliance with the values accepted in a given community.


 

OLD QUESTIONS AT A NEW CROSSROADS

prof. d-r Dejan Donev,
redovni professor Etike i Bioetike,
Institut za filozofiju, Filozofski fakultet u Skoplju, Univerzitet »Sv. Ćiril i Metodij«,
Bul. „Goce Delčev“, 9A, 1000 Skoplje, S.Makedonija
donevdejan@fzf.ukim.edu.mk

OLD QUESTIONS AT A NEW CROSSROADS

Summary
The declaration of the end of philosophy is primarily the result of the declaration of the end of ideology (Daniel Bell), then the declaration of the end of history (Francis Fukuyama), as well as the declaration of the end of science (John Horgan) and the world itself (John Leslie). For its part, in the case of philosophy, this is nothing but a warning to the historical process that when it comes to an aporic situation, then it should be considered first of all and as is often the case throughout history, as a search for a new beginning, another beginning. Nowadays, similar to the situation with philosophy, it is considered that the same is the most fruitful time for thinking about its possible perspectives! That is the topic of the author’s own research in this contribution.

Keywords: philosophy, possibilities, perspectives, ethical subject.


 

1 2 3 8