Конференција 2021
2021. – Образложење теме
Трансхуманизам, антропотехнике и биополитика
Бранко Ромчевић
Трансхуманизам, антропотехнике и биополитика
У овом излагању полази се од неколико теза Петера Слотердајка, изнетих у тексту “Правила за људски врт” (1999). Најпре од оне по којој је Хајдегерово “Писмо о хуманизму” (1946), раскидајући с традицијама склоним томе да човека концептуализују као animalitas, те разабирајући између човека и животиње онтолошку а не градуелну разлику, отворило трансхуманистички и постхуманистички мисаони простор двадесетог века. У том се простору, сходно Слотердајку, ослобађа могућност преиспитивања употребе механизама припитомљавања и васпитања, карактеристичних за класични хуманизам. Тако ће се, верује он, раскрчити хоризонт на коме оно људско може да се разуме мимо, еволуцијом нововековног и модерног хуманизома у човеку погрешно препознате, безазлености (некакве, како се неретко сматра, доброте и/или наивности). Тиме би по Слотердајку оно људско могло да се, коначно, доведе у однос према савременим техникама радикалног трансформисања, укључујући, пре свих, оне које се тичу могућности генетске реформе.
Слотердајк, међутим, није поборник генетског инжењеринга, већ заговорник тезе по којој затварање очију пред једном таквом, фактички већ освојеном могућношћу, представља пут у сигурну катастрофу чија би једина кредибилна алтернатива била формирање извесног кодекса савремене антропотехнике. Оно што, пак, Слотердајк губи из вида, то је да су по анализама Мишела Фукоа, модерна друштва, још од деветнаестог века, старо право суверенитета да неко буде убијен или пуштен да живи, допунила једним новим правом: да се додели живот и да се пусти да умре. За разлику од класицистичке дисциплинске моћи, која се обраћала индивидуалном човеку-телу, овај типично модерни однос има, по Фукоу, у виду човека као живо биће, и то не више као индивидуу, већ као врсту. Тако својеврсна, како је Фуко назива, анатомо-политика људског тела, трасира пут за биополитику људске врсте. Услед тога, генетска реформа о којој Слотердајк говори не би била прекретница него (само) још један корак даље у биополитичкој одисеји, започетој двестотињак година раније. Дакле, кључно критичко питање овог излагања тицаће се односâ слотердајковских антропотехника и фукоовске биополитике, то јест напетости, преклапања и одступања којима су они обележени.
COGNITIVE SIGNIFICANCE AND BEHAVIOUR
Vojislav Božičković
COGNITIVE SIGNIFICANCE AND BEHAVIOUR
In this paper, I argue that, in spite of their seeming divergence, interpersonal utterances of ‘I’ and ‘you’ may have the same cognitive significance much as intrapersonal utterances of ‘today’ and ‘yesterday’. In so doing, I show that relevant rival views, both those that treat the two cases alike and those that treat them differently, lack convincing motivation. The way in which I individuate the bearers of cognitive significance also makes no room for explaining the subject’s behaviour in terms of the linguistic meanings of the indexicals that the subject deploys.
Извори и криза савременог бинарног схватања истине
Сибин Братина
Филозофски факултет Универзитета у Приштини
са привременим седиштем у Косовској Митровици
sibin.bratina@gmail.com
Извори и криза савременог бинарног схватања истине
Кључне речи: истина, технологија, протезе, постмодерна, логика, интелигенција.
Апстракт: Стандардна филозофска концепција истине као адекватности се у савремено време најчешће своди на бинарни систем истина/лаж, који истину посматра као валуацију судова са вредностима 1 или 0. Како се логика која је изнедрила овакву концепцију показала као врло плодоносна у технолошком смислу, то је постала све присутнија идеја о томе како се човекова интелигенција може приказати по стандардном компутационистичком моделу. Не нужно наслањајући се на овај модел, трансхуманизам се представља као покрет по ком се својства човекове интелигенције могу побољшати технолошким средствима. Постмодернистичка идеја протезе се показује као јако блиска идеји трансхуманизма, а протетика као наука се показује као једна од врхунских технолошких дисциплина.
У овом раду нећемо тврдити како извесна побољшања човека нису могућа нити да је теорија истине као адекватности бесмислена. Напротив, пружићемо аргумент у корист тога како се не могу све могућности човековог интелекта свести на бинарно размишљање засновано на кодираности информација. Циљ овог рада, осим показивања немогућности редукције система мишљења на систем реченица с вредностима 1 и 0, ће бити и да покаже кризу у којој се налазе савремени покашаји решавања овог проблема, почевши од традиционалне концепције истине као адекватности, схваћене по савременом моделу.
Прилог једној могућој критици трансхуманизма
Софија Мојсић
Прилог једној могућој критици трансхуманизма
Ауторка у овом раду критички преиспитује модеран однос према знању који је сачињен првенствено од непресушне воље за моћ, славољубља и самољубља и необуздане амбиције. Анализирајући видовит, пророчки и врло индикативан и крајње актуелан роман Франкенштајн Мери Шели, она показује огромне и погубне последице жеље и воље за знањем по сваку цену која није оплемењена љубављу, милосрђем и одговорношћу. Ауторка у овом тексту показује неке битне деструктивне и аутодеструктивне аспекте и последице трансхуманизма схваћеног као необуздани тријумф чистог разума, само интелектуалне стране човека који презире или потцењује све емоционално, спонтано, срећно, једноставно, природно. Ауторка ипак указује и на неке и данас узорне и актуелне и релевантне димензије модерне филозофије зачете у 17. веку која, с једне стране, јесте створила модеран идеал механицизма, али је, с друге стране, понудила и корективне аспекте те и такве културе сачињене од љубави, истинољубивости, милосрђа, сарадње са другим људима, одговорности, (само)критичке рефлексије, морала.
Кључне речи: Трансхуманизам, знање, одговорност, љубав, механицизам, морал
Од растјеловљења до гностичког поништења
Мирослав Дринић
Од растјеловљења до гностичког поништења
Поменуто сустезање тијела је технолошки неутрализовано и због тога што смо у великој мјери технолошки поглед учинили дијелом себе, тако да је перспектива неутрализовано организационо мјесто чулне спознаје. За оне који путују киберпростором тијело као чулни апарат сада представља само сувишни терет од којег се не можемо растати. Сви сусрети с алтернативном стварношћу пружају привид контроле над реалношћу, родом и суштински смртним тијелом. Нове технологије и медијска инаугурација виртуелне стварности као визије бестјелесног космоса, су имплицитне у репродукцији класичне културне нарације, чију суштину чини заговарање могућности надилажења физичког тијела и његовог техничког неутрализовања. Доминантни теоријски приступи виртуелној стварности нуде нам тијела по жељи, док се врло мало или ништа не говори о тијелима која већ имамо.
Human Rights as a Memory of the Past
Pepa Bouzova, PhD
Human Rights as a Memory of the Past
Humanitarian interventions in the Western Balkans, the Middle East and North Africa have destroyed international law and replaced it with voluntarism and the right of the strong. The unity of developed countries in imposing pandemic restrictions under the dictation of the great corporations has made a belief in human rights and the freedom in a memory of the past. People died for this faith, and the West won the Cold War through it.
Digital Authoritarianism as Antihumanism
Prof. Vihren Bouzov
Vice Rector of “St. Cyril and St. Methodius” University of Veliko Tarnovo,
Chairman of the Department of Philosophical Sciences
Digital Authoritarianism as Antihumanism
The restrictions of the pandemic and the role of digital (high-tech) corporations and the media in subjugating people around the world have revealed intentions to save neoliberal capitalism by eliminating democracy and human freedom. This project of world globalism is a complete negation of the humanism of the Renaissance. Whether there is a chance of success will depend on the resistance of citizens and states that have retained their sovereignty.
Трансхуманизам у графичкој литератури: Трансметрополитан Варена Елиса и Дерика Робертсона и рађање трансхуманистичке политике
Transhumanism in Graphic Literature:
Warren Ellis and Derrick Robertson’s Transmetropolitan and the birth of transhumanist politics
Boshko Karadjov, Ph.D.
(ENG)
ABSTRACT
In this scientific paper we will present and analayse the most significant transhumanist and cyberpunk achievement in graphic literature and pop culture – Transmetropolitan by British novelist and writer Warren Ellis and American illustrator and comic book artist Derrick Robertson. This graphic novel, which was published in series from 1997 to 2002, is genre-wise part of the so-called political science fiction. Transmetropolitan is not only a kind of disturbing prophecy of today’s morally corrupt socio-economic relations and alienated socio-cultural life, but it also opens up many perspectives for philosophical thinking about transhumanist politics and post-ideologies which can arise from the eventual practical possibility for bio-cognitive improvement of man through the capacities of science and technology. Precisely because of these instructive perspectives from this graphic novel, especially thoughts about trans-politics and trans-polis, in the second part of this paper we will focus on the analysis and evaluation of possible transhumanist politics and ideologies on the basis of emerging technologies such as: anarcho-transhumanism, green technogaianism, libertarian transhumanism, democratic transhumanism, techno-progressivism and its left-futuristic ideology such as: nano-socialism, bio-punk, cyber-feminism etc. In the final part we will try to recognize the eventual socio-economic and cultural effects on the possibility of sophisticated and technological improvement of human bio-cognitive capacities and to answer the question of their compatibility with transhumanist politics and post-social ideologies.
Keywords: transhumanism, transmetropolitan, transhumanist politics, post-social ideologies, post-man, post-polis, anarcho-transhumanism, green technogaianism, libertarian transhumanism, democratic transhumanism, techno-progressives, nano-socialism, bio-punk, cyber-feminism etc.
Boshko KARADJOV. PhD, Professor of Philosophy and Independent Researcher in the Field of Graphic Literature and Intermedia Art. R. Macedonia
Трансхуманизмот во графичката литература:
Трансметрополитен на Ворен Елис и Дерик Робертсон и раѓањето на трансхуманистичките политики
д-р Бошко Караџов
(МКД)
АПСТРАКТ
Во овој научен реферат ќе го презентираме и веднуваме најзначајното трансхуманистичко и киберпанк остварување во графичката литература и поп-култура – Трансметрополитен (анг. Transmetropolitan) на британскиот новелист и книжевник Ворен Елис (Warren Ellis) и американскиот илустратор и стрип-уметник Дерик Робертсон (Darick Robertson). Оваа графичка новела, која сериски излегуваше во печат од 1997 до 2002 година, жанровски е дел од т.н. политичка научна фантастика (анг. political science fiction). Таа не само што претставува еден вид вознемирувачко пророштво на нашите денешни морално корумпирани општествено-економските релации и оттуѓен општествено-културен живот, туку отвора и многу перспективи и насоки на размислување во правец на прашањето: какви трансхуманистички политики и пост-идеологии можат да произлезат од евентуалната практична можност за био-когнитивно подобрување на човекот преку капацитетите на науката и технологијата. Токму поради овие инструктивни перспективи од графичкиот роман за изгледот на трансполисот и трансполитиките, во вториот дел од овој реферат ќе се задржиме на анализата и вреднувањето на можните трансхуманистички политики и идеологии кои се раѓаат на темелот на новопојавните технологиии (анг. еmerging technologies) како што се: анархо-трансхуманизмот, зелениот техно-гајанизам, либертаријнскиот трансхуманизам, демократскиот трансхуманизам, техно-прогресивизам и неговите лево-футуристички идејни и идеолошки правци како што се: нано-социјализмот, био-панкот, кибер-феминизмот и сл. Во завршниот дел ќе се обидеме да ги препознаеме евентуалните социо-економски и културолошки ефекти од можноста за софистицирано и технолошко подобрување на човековите био-когнитивни капацитети и да одговориме на прашањето за нивната сомерливост со претходно изложените трансхуманистички политики и пост-општествени идеологии.
Клучни зборови: трансхуманизам, трансметрополотен, трансхуманистички политики, пост-општествени идеологии, пост-човек, пост-полис, анархо-трансхуманизам, зелени техно-гајанизам, либертаријнски трансхуманизам, демократск трансхуманизам, техно-прогресивизам, нано-социјализмот, био-панк, кибер-феминизмот и др.
Проф. д-р Бошко Караџов. Професор по филозофија и научен истражувач во областа на графичката литература и интермедијалните жанрови.
Трансхуманизам у графичкој литератури:
Трансметрополитан Варена Елиса и Дерика Робертсона и рађање трансхуманистичке политике
Др Бошко Караџов
(СРБ)
АПСТРАКТ
У овом научном раду ћемо представити најзначајније трансхуманистичко и сајберпанк достигнуће у графичкој литератури и поп култури – Трансметрополитан британског писца Ворена Елиса и америчког илустратора Дерика Робертсона. Овај графички роман, који је серијски излазио од 1997. до 2002. године, жанровски је део тзв политичке научне фантастике. Трансметрополитан није само својеврсно узнемирујуће пророчанство о нашим морално корумпираним друштвено-економским односима и отуђеном друштвено-културном животу данас, већ такође отвара многе перспективе и смернице за размишљање о питању: какве трансхуманистичке политике и пост-идеологије могу настати уколико је реалнија практична могућност за био-когнитивно унапређење човека кроз капацитете науке и технологије. Управо због ових перспектива из графичког романа које говоре о појави трансполиса и трансполитике, у другом делу овог рада фокусираћемо се на анализу и процену могућих трансхуманистичких политика и идеологија које се рађају на основу нових технологија као што су: анархо-трансхуманизам, зелени техно-гајизм, либертаријански трансхуманизам, демократски трансхуманизам, техно-прогресивизам и његови лево-футуристички идеолошки правци као што су: нано-социјализам, био-панк, сајбер-феминизам итд. У завршном делу покушаћемо да препознамо евентуалне социо-економске и културолошке ефекте могућности софистицираног и технолошког унапређења људских билошких и сазнајних капацитета и да одговоримо на питање о њиховој комптибилности са претходно постављеним трансхуманистичким политикама и пост-друштвеним идеологијама.
Кључне речи: трансхуманизам, Трансметрополитан, трансхуманистичка политика, пост-друштвене идеологије, пост-човек, пост-полис, анархо-трансхуманизам, зелени техно-гајизам, либертаријански трансхуманизам, демократски трансхуманизам, техно-прогресивизам, био-панк, нано-социјализам, сајбер феминизам итд.
Др. Бошко Караџов. Професор филозофија и научни истраживач у области графичке литературе и интерменијалне уметности.
ТРАНСХУМАНИЗАМ И АНТРОПОЦЕНТРИЗАМ
Душко Прелевић
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
dusko.prelevic@f.bg.ac.rs
ТРАНСХУМАНИЗАМ И АНТРОПОЦЕНТРИЗАМ
Апстракт: Данас се увелико дискутује о томе да ли је трансхуманистички сценарио, у коме, поред људи, постоје и паметне машине, супериорније од човека и когнитивно и физички, реално могућ, да ли је пожељан или не, као и то какав би положај људске врсте био у таквом сценарију. У раду се, полазећи од претпоставке да је наука у великој мери антропоцентрична (такав став се може наћи, на пример, код Шопенхауера), процењује пожељност оваквог сценарија. Антропоцентризам подразумева, између осталог, и то да се научна истраживања врше сходно човековим (рационалним) потребама, у којима се тежи да људска врста има у што је могуће већој мери контролу над својом судбином и будућим исходима. Посматрано из тог угла, чини се да је сценарио у коме би паметне машине преузеле контролу над људима пре био дистопијски неголи утопијски. У раду се такође указује и на то да је питање о пожељности трансхуманистичког сценарија битно повезано с питањем о могућности аплоудовања свести и остварења дигиталне бесмртности.
Кључне речи: трансхуманизам, антропоцентризам, наука, аплоудовање свести.
Duško Prelević
TRANSHUMANISM AND ANTHROPOCENTRISM
Abstract: Today there are much discussed questions as to whether the transhumanist scenario ‒ in which superintelligent machines, superior to men both cognitively and physically, coexist with humans ‒ is feasible, whether it is desirable or not, and what the position of the human species would be in such a scenario. By taking the anthropocentric nature of science as assumption (which, for instance, can be found in the work of Arthur Schopenhauer), the author assesses the desirability of such a scenario. Anthropocentrism presupposes, among other things, that scientific research is conducted in accordance with human (rational) needs, where the goal is to have as much control as possible over human’s destiny and future outcomes. Bearing this in mind, it seems that a scenario in which superintelligent machines would take the control of people was dystopian rather than utopian. Furthermore, it is argued in this paper that the question of the desirability of the transhumanist scenario is deeply intertwined with the question of whether mind uploading and corresponding digital immortality are feasible or not.
Key words: transhumanism, anthropocentrism, science, mind uploading.