Историјат школе
Међународна филозофска школа
FELIX ROMULIANA
Зајечар
Непосредни повод за покретање Филозофске школе „Феликс Ромулијана“ био је у искреном интересовању дела зајечарске интелигенције за филозофију. Зајечар спада у оне ређе средине које су мале али интелектуално радознале и духовно култивисане, непомирљиве са својом „одсеченошћу“ од великих културних центара. О томе довољно говори податак да је зајечарско „читалиште“ још шездесетих година деветнаестог века, било претплаћено на преко 20 европских новина и да су из ове средине потекле личности од значаја за националну, друштвену и културну историју: Светозар Марковић, Никола Пашић, Зоран Радмиловић и многи други.
Први сазив ЛЕТЊЕ ФИЛОЗОФСКЕ ШКОЛЕ Felix Romuliana је одржан јула 1993. године, када је конституисан и Савет Школе, који је за свог председника изабрао академика Михајла Ђурића.
После шест година успешног рада, 1999. године долази до прекида рада школе, а њен рад је обновљен 2006. године. Захваљујући томе, Зајечар је, као један од најугледнијих интелектуалних и културних центара у Србији, поново постао домаћин студентима филозофских факултета, професорима филозофије у средњим школама и најистакнутијим филозофским теоретичарима из земље и иностранства. Организатори настоје да поменута институција надиђе домаће оквире и стекне међународни углед, тако што се у оквиру Школе води дијалог између истакнутих наших и страних теоретичара поводом актуелних филозофских проблема, чиме она даје значајан допринос процесу деметрополизације и демонополизације интелектуалног и културног живота у Србији. Један од кључних циљева школе је и ванфакултетско образовање студената, професора филозофије у средњим школама и шире интелектуалне јавности кроз обраду тема проблемског, вануџбеничког карактера о којима се не расправља у оквиру редовне наставе.