Може ли човјечанство превладати кризу изазвану пандемијом COVID-19?
Проф. др. сц. Синиша Таталовић
Факултет политичких знаности Свеучилишта у Загребу
Може ли човјечанство превладати кризу изазвану пандемијом COVID-19?
Прву вијест о Covidu-19 прочитао сам у јануару 2020. године на једном интернетском порталу. Помислио сам то је још једна лажна вијест са сензационалистичким насловом, којом се жели привући пажња и повећати читаност. Међутим, врло брзо се показало да то и није тако. Почеле су пристизати све драматичније вијести из Кине о новој заразној болести. У почетку све је било прилично нејасно и обиљежено контрадикторним објашњењем здравствених стручњака. Чак и Свјетска здравствена организација у почетку је била сумњичава и суздржана. Међутим, пандемија се почела брзо ширити у различитим дијеловима свијета. Државама је постало јасно да их ова опасност неће мимоићи и панично су се почеле припремати за збрињавање првих заражених. Због тога, подузете мјере у већини држава биле су драстичне. Увођена су изванредна стања, изолиране цијеле регије, ограничавано кретање људи, заустављана привреда. Алтернатива нормалном животу и комуникацији, постао је интернет и виртуални свијет, гдје се преселио и значајан дио трговине.
Говорећи о Covidu-19 било је оних, као што их им и данас, који су подцјењивали ову опасност, повезујући је с теоријама завјере. Јављали су се и оптимисти, најављујући да ће све то брзо проћи, као што пролази и сезонска грипа. Јасно, песимисти су највљивали други и трећи вал пандемије и катастрофалне посљедице. Реалисти су углавном мудро шутјели и почели трагати за рјешењем, које се назирало у ефикасној вакцини. Многе угледне научне институције укључиле су се у утрку за вакцином. Помогле су им и државе издашном фнанцијском помоћи. Данас видимо да су до циља стигле фармацеутске фирме из четири сталне чланице Вијећа сигурности, САД, Велика Британије, Русија и Кина, а недостаје Француска. Данас је свима у свијету јасно да здравствени системи које смо изграђивали протеклих неколико десетљећа нису у стању ефикасно одговорити на опасности каву је донијела пандемија Covid-19.
Неолиберализам који је захватио многе дјелатности и потакнуо њихову приватизацију, није заобишао нити задравствени систем. Смањивани су капацитети јавног здравства а јачали приватни капацитети, посебно у економски развијеним државама. То је утјецало на њихов неадекватан одговор на пандемију и већ сада на катастрофалне посљедице у најбогатијим државама од САД-а до западне Европе.
С катастрофалним посљедицама, суочиле су се и многољудне сиромашне државе и оне са лошим здравственим системом, попут Идије и Бразила. Досадашња искуства показују да су боље прошле државе с развијеним системом јавног здравства који је било у стању осмислити и проводити протуепидемиолошке мјере и праводобно збрињавати и лијечити већи број заражених. Приватизација здравства у многим државама у увјетима Covida-19 није се показала као добар избор. Занимљиво је како су државе реагирале на пандемију Covid-19. У основи можемо говорити о три врсте подузетих мјера, политичким, економским и здравственим. Политичке промјене односиле су се на унутрашњу и вањску политику, првенствено кроз ограничавање неких грађанских права, на примјер на њихово слободно кретање. Ауторитарни режими у борби против пандемије Covid-19 били су у предности над демократским, јер су лакше могли уводити рестриктивне мјере, а сам тиме и лакше их злоупотребљавати. Другим ријечима, било им је лакше секуритизирати пандемију Covid-19.
Уведене економске мјере, негативно су утјецале на производњу, пружање услуга и трговину. Неке дјелатности, као интернет трговина или рад на даљину преко различитих интернетских платформи, развиле су се до неслућених размјера. Ипак, највећу пажњу су привлачиле здравствене мјере које су се тицале свих грађана и сви смо их добро осјетили. Оне су углавном подразумијевале ограничавање кретања и окупљања грађана, појачану контролу путника у јавном пријевозу и преласку граница, праћење кретања обољелих и њихових контаката уз обавезну двотједну изолацију. Од увијек су велике кризе, као што је и ова отварале и нове могућности развоја и напретка човјечанства. То се не односи само на ратове, него и економске и друге врсте криза. Сјетимо се само велике економске кризе у САД-у тридесетих година прошлог вијека, која је превладана политиком New Deala која је овој држави омогућила неслућене развојне перспективе и глобално позиционирање. Као што су се неки важни догађаји, попут свјетских ратова, дубоко урезали у колективно памћење човјечанства, сасвим сигурно ће се то догодити и с пандемијом Covid-19. За вјеровати је да ће она утјецати на многе државе, утјецајне групе и појединце да изграђују бољи свијет и да се супротставе свима онима који садашњу кризу желе искористи за остваривање својих себичних интереса.
Кључне ријечи: Пандемоја; Covid-19; криза; држава; здравствени систем