Необични случај Нила Харбисона: Натуралистичка онтологија боја и крос-модална перцепција

Вања Суботић и Петар Нуркић
Институт за филозофију,
Универзитет у Београду

Необични случај Нила Харбисона:
Натуралистичка онтологија боја и крос-модална перцепција

 Натуралистичка онтологија боја подразумева бар три позиције. Прва позиција је позиција реализма. Према заступницима реализма (нпр. Byrne & Hilbert 2003), боја λ је идентична својству које инстанцира објекат. Ова својства су физичка, као што је, рецимо, светлосна рефлектанса. Друга позиција је позиција антиреализма. Заступници ове позиције (нпр. Hardin 2004, 2008) тврде да својства на каква се позивају реалисти нису и не могу бити инстанцирана од стране објеката. Разлог за то је што се идентификација λ са објектом врши преко позивања на стандардне услове перцепције или тзв. “нормалног” посматрача, што су све идеализације неоствариве у реалним случајевима перципирања. Добра онтолошка теорија боје би морала да буде од користи и за свакодневно искуство боје, уместо да се ослања на такве научне идеализације. Најзад, трећу позицију заступамо у излагању, и у питању је позиција релационизма. Наиме, релациониста (нпр. Cohen 2009) тврди да се боја λ конституише кроз релацију између оног ко перципира објекат и самог објекта.

Следећи оквир Мазвите Чиримуте (2015) која сматра да натуралистичку онтологију боје, и специфично, релационизам, треба засновати преко прагматичке епистемологије боја, према којој перцпеција превасходно служи за сналажење у средини, намера нам је да пружимо један аргумент у прилог таквог оквира. Чиримута се ослања на емпиријске резултате визуелне науке и неуронауке како би подржала идеју прагматичке епистемологије боја и позицију релационизма.

Ми, пак, видимо начин за проналажење независне евиденције за такву теорију у случају једног од првих kiborga Нила Харбисона. Харбисон, од рођења дијагностификован са ахроматопсијом. Међутим, путем уграђеног сензора у облику антене, који преводи таласне дужине у вибрације, Харбисон заправо види боје тако што их слуша. Овај случај крос-модалне перцепције представља изазов за реалистичку и антиреалистичку позицију, али може бити инкорпориран у релационизам. Напослетку, прокоментарисаћемо и методолошку сврху коришћења перцептивно атипичних примера у аргументовању у прилог односно против одређених позиција како би се дошло до свеобухватне натуралистичке онтологије боја.

Кључне речи: епистемологија боја, онтологија боја, перцепција, релационизам.