Прилог једној могућој критици трансхуманизма

Софија Мојсић

Прилог једној могућој критици трансхуманизма

Ауторка у овом раду критички преиспитује модеран однос према знању који је сачињен првенствено од непресушне воље за моћ, славољубља и самољубља и необуздане амбиције. Анализирајући видовит, пророчки и врло индикативан и крајње актуелан роман Франкенштајн Мери Шели, она показује огромне и погубне последице жеље и воље за знањем по сваку цену која није оплемењена љубављу, милосрђем и одговорношћу. Ауторка у овом тексту показује неке битне деструктивне и аутодеструктивне аспекте и последице трансхуманизма схваћеног као необуздани тријумф чистог разума, само интелектуалне стране човека који презире или потцењује све емоционално, спонтано, срећно, једноставно, природно. Ауторка ипак указује и  на неке и данас узорне и актуелне и релевантне димензије модерне филозофије зачете у 17. веку која, с једне стране, јесте створила модеран идеал механицизма, али је, с друге стране, понудила и корективне аспекте те и такве културе сачињене од љубави, истинољубивости, милосрђа, сарадње са другим људима, одговорности, (само)критичке рефлексије, морала.

Кључне речи: Трансхуманизам, знање, одговорност, љубав, механицизам, морал