ТРАНСХУМАНИЗАМ И АНТРОПОЦЕНТРИЗАМ

Душко Прелевић
Универзитет у Београду
Филозофски факултет
dusko.prelevic@f.bg.ac.rs

ТРАНСХУМАНИЗАМ И АНТРОПОЦЕНТРИЗАМ

Апстракт: Данас се увелико дискутује о томе да ли је трансхуманистички сценарио, у коме, поред људи, постоје и паметне машине, супериорније од човека и когнитивно и физички, реално могућ, да ли је пожељан или не, као и то какав би положај људске врсте био у таквом сценарију. У раду се, полазећи од претпоставке да је наука у великој мери антропоцентрична (такав став се може наћи, на пример, код Шопенхауера), процењује пожељност оваквог сценарија. Антропоцентризам подразумева, између осталог, и то да се научна истраживања врше сходно човековим (рационалним) потребама, у којима се тежи да људска врста има у што је могуће већој мери контролу над својом судбином и будућим исходима. Посматрано из тог угла, чини се да је сценарио у коме би паметне машине преузеле контролу над људима пре био дистопијски неголи утопијски. У раду се такође указује и на то да је питање о пожељности трансхуманистичког сценарија битно повезано с питањем о могућности аплоудовања свести и остварења дигиталне бесмртности.

Кључне речи: трансхуманизам, антропоцентризам, наука, аплоудовање свести.


Duško Prelević

TRANSHUMANISM AND ANTHROPOCENTRISM

Abstract: Today there are much discussed questions as to whether the transhumanist scenario ‒ in which superintelligent machines, superior to men both cognitively and physically, coexist with humans ‒ is feasible, whether it is desirable or not, and what the position of the human species would be in such a scenario. By taking the anthropocentric nature of science as assumption (which, for instance, can be found in the work of Arthur Schopenhauer), the author assesses the desirability of such a scenario. Anthropocentrism presupposes, among other things, that scientific research is conducted in accordance with human (rational) needs, where the goal is to have as much control as possible over human’s destiny and future outcomes. Bearing this in mind, it seems that a scenario in which superintelligent machines would take the control of people was dystopian rather than utopian. Furthermore, it is argued in this paper that the question of the desirability of the transhumanist scenario is deeply intertwined with the question of whether mind uploading and corresponding digital immortality are feasible or not.

Key words: transhumanism, anthropocentrism, science, mind uploading.